Сузана Вујичић рођена је 7. јануара 1990. године у Јајцу. Дјетињство је провела у Брчком гдје је похађала основну и средњу школу. У Бањој Луци завршава студијски програм Српски језик и књижевност на Филолошком факултету гдје је магистрирала на теми из дијалектологије. Тренутно је запослена у школи и ради као наставница.
Коаутор је приручника под називом „Практикум за лични развој“. Ауторка је бројних мотивационих текстова који су настајали у дужем временском периоду, инспирисани личним искуством и радом на себи.
Ауторка „Путоказа“ живи све оно о чему пише — њен живот је духовно путовање обиљежено самоспознајом. Највећу страст пронашла је у свом послу и писању које је њена велика љубав. Живот доживљава реално и оптимистично, не заносећи се тиме да је смисао само у уживању, већ у учењу и савладавању лекција које нас воде ка вишој свијести.
O knjizi „Путокази“
Има књига које се читају очима, разумом, у брзини и какофонији свакодневице.
А има и оних које нас приморају да застанемо, утишамо свијет и заронимо у себе.
Путокази Сузане Вујичић припадају овим другим, драгоцјенијим.
То је књига која се не чита – она се ослушкује, проживљава и, највише од свега: памти, срцем.
...
Сузана Вујичић у Путоказима нуди читаоцу више од увида – она нуди присуство.
Присуство жене која се замислила над животом, у свим његовим противрјечностима,
и која се не задовољава површним одговорима. Њен пут трагања за истином није академски,
није догматски, већ искључиво личан и отуда – универзалан. Сузана не наступа као учитељ,
нити као проповједник, већ као сапутник: неко ко је и сам прошао кроз личне тунеле сумње,
страха и наде, и сада свједочи да свјетлост постоји, али не изван нас – него у нама самима.
Њен тон је тих, али продоран; њежан, али неустрашив. То је глас жене која вјерује да духовност
није тек украс, декор, орнамент, већ једини прави живот.
Свако поглавље ове књиге заустављен је тренутак у коме се огледа унутрашњи пејзаж једне
пробуђене свијести, а у којем одјекују вјековне истине: о љубави као суштини, о егу као сенци,
о самоспознаји као путу без краја.
Сузанин стил је прочишћен, сведен, без сувишних украса, али не и лишен љепоте. Њена реченица
умије да буде поетична и кад је прозаична, као да из ње говори не само разум, већ и душа.
Каткад подсјећа на записе древних мудраца, каткад на тиха писма послата себи, а понекад на глас
који у нама одјекује, али само онда кад се сјетимо ко смо. То је она врста записа што не траже
анализу, већ искреност. Не траже похвалу, већ огледало.
Путокази се не читају као класична проза и не познају жанровске оквире. То је писано свједочанство
душе, лична карта унутрашњег живота. Ово је књига која се чита полако. Књига коју не треба
"савладати", него јој се препустити.
Сваки њен фрагмент дјелује као самосталан издах, али у цјелини, књига вибрира као јединствени
континуум – дневник душе која тражи суштину. Њена је вриједност у њеној искрености: не пише
изнад читаоца, већ са њим. Не нуди пут као сигурну мапу, већ као свети немир који тражи да се
храбро корача у непознато.
Ово је књига за оне који су већ кренули на пут, али и за оне који стоје на прагу и не знају
одакле да крену. Она није ни прва ни посљедња станица, већ друм који води ка себи. Њене странице
носе благост, али не и наивност. Њене истине су једноставне, али не и површне и – као свака
истинска духовна књига – она неће говорити свима исто, али ће свакоме рећи баш оно што му је
потребно.
Путокази нису књига што се прочита и одложи. То је књига која остаје, она која се тражи изнова
и изнова, кад год устреба глас што не суди, већ води. Глас који не учи, већ љуби.
Контакт
За сарадњу, интервјуе или наруџбе књиге можете писати на:
